Na predlog NUN veća Fakulteta umetnosti u Nišu, Senat Univerziteta u Nišu jednoglasno je doneo odluku o dodeli počasnog doktorata svetski priznatom violinisti Nemanji Raduloviću.
Zvanični sajt www.nemanja-radulovic.com
Nemanja Radulović je rođen 1985. godine, u Nišu koji tu činjenicu napominje u najafirmativnijem kontekstu prilikom svakog javnog nastupa širom sveta. Do odlaska na studije u inostranstvo, održao je stotine koncerata, osvojio brojna priznanja među kojima Oktobarsku nagradu Beograda za stvaralaštvo mladih (1996) i Nagradu Talenti godine Ministarstva prosvete i sporta (1997), a na međunarodnoj sceni – prve i specijalne nagrade u Strezi (1995), u Češkoj (Jan Kocijan, 1996), u Litvaniji (Balis Dvarionas, 1997), Poljskoj (Vijenjavski-Lipinski, 1997) i Francuskoj (Jehudi Menjuhin, 1998). Na Visokoj školi za muziku u Sarbrikenu, 1998. godine započeo je studije, u klasi Džošue Epštajna, a od 1999. godine studira i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Dejana Mihailovića.
Sa 14 godina, septembra 2000. godine, upisuje Visoki nacionalni konzervatorijum za muziku u Parizu, u klasi Patrisa Fontanaroze. Učestvovao je na majstorskim kursevima Jehudija Menjuhina, Džošue Epštajna i Dejana Mihailovića. Studije je nastavio u Nemačkoj, na Sarskoj visokoj školi za muziku i pozorište u Sarbrikenu, a postdiplomske studije kod Salvatorea Akarda na Akademiji Valter Štaufer u Kremoni (Italija).
Na konkursu Antonio Stradivarijus u Italiji 2001. godine, konkursu Žorž Enesku u Bukureštu, Međunarodnom takmičenju Jozef Joakim u Nemačkoj 2003, trijumfovao je ponevši najprestižnije nagrade i priznanja, a januara 2005. godine osvojio je visoku francusku nagradu u oblasti muzike, Victoires de la musique, u kategoriji Internacionalno otkriće godine.
Svetski priznati violinista Nemanja Radulović održao je preko 900 koncerata i snimao za radio i televizijske stanice. Nastupao je sa mnogim orkestrima, kako u Srbiji i Crnoj Gori, tako i u Rumuniji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Litvaniji, Poljskoj, Estoniji, Ukrajini, Kini, Koreji, Japanu, na Filipini, na Tajlandu, a u Francuskoj sa Nacionalnim orkestrom Il-d-Frans, Kanskim orkestrom, Nacionalnim orkestrom Lila, pod upravom dirigenata kao što su Eiži Oue, Daisuke Soga, Kristijan Mandeal, Filip Benter, Vensan Bart i drugi.
Predstavio se u najuglednijim evropskim koncertnim dvoranama kakve su Tonhallesaal u Cirihu, Théâtre des Champ Elysées i Théâtre Mogador u Parizu, Simfonijska dvorana u Osaki Concertgebow u Amsterdamu, Megaron u Atini, Cité de la Musique u Parizu, Palais des Beaux Arts u Briselu, Filharmonija u Kelnu, kao i u Carnegie Hall-u u Njujorku, u velikim svetskim muzičkim centrima, prestižnim salama u Amsterdamu, Londonu, Atini, ali i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu. Nastupao je na mnogim festivalima u Francuskoj, kao što su Festival de la Chaise Dieu, Flâneries Musicales u Remsu, festivali u Vezeru, Avinjonu, Perigord Nuaru, Festival Francuskog Radija u Monpeljeu, kao i mnogi drugi festivali u Evropi i Aziji (Žorž Enesku u Bukureštu, BEMUS itd).
Nemanja Radulović svira na violini Đovanija Batiste Gvadanjinija iz 1765. godine, koja je u vlasništvu Fritz Behrens Stiftung iz Hanovera (Nemačka), a znaju ga svi na svetu. Svirao je sa najboljim muzičarima današnjice i izvodi između 80 i 120 koncerata godišnje. Njegovu jednostavnost svetski mediji uzdižu na pijedastal, a njegovu harizmu nazivaju anđeoskom.
Svirao je na festivalu „Violina na pesku“, na plaži u mestu Roajan na francuskoj obali, pred više od 50.000 ljudi.