Izložba nastavnika i saradnika Odseka za likovne i Odseka za primenjene umetnosti Fakulteta umetnosti u Nišu povodom obeležavanja deset godina rada Fakulteta biće otvorena u četvrtak, 17. januara 2013. godine u Galeriji Srbija, u 19 sati i trajaće do 3. februara 2013. godine.
Izložba koja je pred nama obuhvata radove saradnika, asistenata i predavača Odseka za primenjene i likovne umetnosti, Fakulteta umetnosti u Nišu. Izložba je, imajući u vidu veoma različite medije, pristupe i individualne poetike autora, naglašeno raznorodna. Pojedini autori izloženim radovima pokazuju istraživanje novih umetničkih prostora i težnju ka novim prisupima, dok drugi produžavaju istraživanja, na tematskom ili čisto formalnom planu, puteva po kojima su već postali prepoznatljivi u svojim likovnim sredinama.
Tako Franc Curk duhovito kombinuje stilizovanost grafičkogjezika sa narativnošću predstave. Autorka veoma raznovrsnog izraza, Jadranka Mišić-Pejović, nam otkriva lapidarnost znakovnog. Temeljno istražujući delikatne bojene odnose, poput srebrne, zlatne i sive, svedenim vizuelnim karakterom znaka autorka potencira asocijativnost i narativnost tako sažete predstave. Upečatljivost sažetog vizuelnog znaka primetna je i u radu Stevana Kitića. Veoma različitim putem, pak, kreće Miroslav Živković, čiji rad sledi istraživanja apstraktnog ekspresionizma.
Radovi predavača i saradnika sa Odseka za primenjenu umetnost ne zaostaju po svojoj raznovrsnosti. Perica Donkov ne napušta širinu i monumentalnost slikarskog platna, koje kao da, u svojoj hromatskoj svedenosti, predstavlja odjek egzistencijalističke filosofije enformela ili, u ovom smislu još naglašenije, filosofije Anzelma Kifera. Bojan Živić kombinuje iskustvo bogatog jezika likovne grafike sa svedenošću, upečatljivošću i modernošću jezika primenjene umetnosti. Težnja ka bogatom i ekspresivnom likovnom tragu vidljiva je i kod Zorana Ilića.
Sasvim drugim putem se kreću radovi Slavice Dragosavac, Slobodana Jovanovića ili Sanje Dević. Slavica Dragosavac se služi „resize" odnosno „unpack" metodologijom, kako bi od jednog upečatljivog i dobro poznatog grafičkog rešenja, korišćenjem istih elemenata, proizvela takođe upečatljiv ali ovoga puta apstraktan znak. Slobodan Jovanović se okreće portretu, demonstrirajući harmoniju elemenata klasičnog jezika fotografije. U okviru brojnih istorijskih reminiscencija koje su prisutne na ovoj izložbi, rad Sanje Dević nas podseća na aktuelnost zamisli ruskog konstruktivizma i na i dalje prisutnu mogućnost deriviranja savremenog vizuelnog jezika iz umetničke tradicije dvadesetog veka.
dr Davor Džalto, docent Fakulteta umetnosti u Nišu