Koncert “1914 : nada i beznađe” u Koncertno-izložbenom prostoru FU

U nedelju 07. decembra 2014. godine u Koncertno-izložbenom prostoru FU sa početkom u 20 sati održaće se koncert pod nazivom "1914 : nada i beznađe". Program je organizovan povodom obeležavanja stogodišnjice od početka I Svetskog rata u okviru Francuske muzičke jeseni Francuskog instituta i Sosijete ženeral Srbija.

Kao i sve ostale, umetnike je rat dočekao u različitim životnim fazama na različitim mestima. Dok su neki od njih bili primorani da budu na frontu, drugi su strepeli za sve one koji su na borbenoj liniji i čiji su životi ugroženi. Svima je jedno zajedničko: niko nije spavao mirno od 1914. godine. Umetnici su se sa ratnim nedaćama borili onako kako su znali, u skladu sa okolnostima u kojima su bili: neki su na ratištu pisali kompozicije za vojne orkestre, drugi su svirali u tim orkestrima, neki su daleko od fronta pisali patriotske pesme i na taj način doprinosili jačanju nacionalne svesti, a pojedinci su izolovani od direktne borbe pisali dela koja se naizgled ne razlikuju od njihovog dotadašnjeg opusa. U muzici ratnog perioda čuje se sav bes, očaj, strah, strepnja, panika, ponos,
prkos, tuga i nada koji su bili deo pojedinca i društva u celini.

Ciklusom koncerata 1914: nada i beznađe predstavljamo odabrani deo onoga što je nastajalo neposoredno pre, u toku i nakon Velikog rata. Nacionalnosti su različite… nesreća koja ih je zadesila je ista... Koncerti će predstaviti kako izgleda rat i beznađe kada prođu kroz umetničke filtere Mijoa, Forea, Ravela, Bulanžeove, de Falje, Lehara, Satija, Pučinija, Milojevića i Sen-Sansa i postanu tračak nade za buduća pokolenja...

U koncert instrumentalne muzike u prvi plan stavljen je najveći rezultat rata – gubitak – ispoljen muzikom bez reči.
Svojevrstan ram koncerta čine stavovi gudačkih kvarteta francuskog kompozitora Darijusa Mijoa.
Simbolično počinje prvim stavom Kvarteta br. 2 koji je nastao 1914. godine, neposredno pre početka rata. Delo je posvetio prijatelju pesniku Leu Latilu. Koncert završava poslednjim stavom Kvarteta br. 3 iz 1916. godine, komponovanim u spomen Latilu koji je godinu dana ranije poginuo. Veliki bol zbog gubitka prijatelja i tragedije rata, Mijo je predstavio u Trećem kvartetu značajno odstupajući od klasičnog oblika gudačkog kvarteta. Komponovao je samo dva stava i to oba u laganom tempu, a u poslednji je inkorporirao sopransku deonicu koja donosi stihove samog Latila.
Na programu je i čuveno pijanističko delo Na Kuprenovom grobu Morisa Ravela. Autor se od prijatelja, koje je izgubio u ratu, oprostio na taj način što je svaki stav kompozicije posvetio drugoj osobi koja je izgubila život u ovom periodu stradanja. Ostvarenje je nastalo u periodu od 1914. do
1917. godine, a premijerno je izvedeno godinu dana nakon završetka rata.
Druga sonata za violinu i klavir Gabrijela Forea nastala je u toku rata, 1916. godine. U delu se naslućuje strepnja i briga za sina Filipa koji je bio na frontu.