U petak 18. novembra 2016. godine sa početkom u 09:30 sati na Univerzitetu u Nišu, Sala br. 8 održaće se svečano otvaranje naučnog simpozijuma "TRADICIONALNA ESTETSKA KULTURA XI: LEPO I RUŽNO" u organizaciji Ogranka SANU u Nišu, Univerziteta u Nišu, Fakulteta umetnosti u Nišu i Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Nišu.
Detaljnije na sajtu Fakulteta umetnosti u Nišu.
Nakon ispitivanja estetske dimenzije kuće (2005), svakodnevlja i praznika (2006), tela i odevanja (2007), hleba (2008), igre (2009), erosa (2010), vrta (2011), zanata (2013), prostora (2014), medija (2015), u okviru projekta Tradicionalna estetska kultura, učesnici simpozijuma pozvani su da sada usmere svoju pažnju na problem mesta i značenja tradicionalnih kategorija „lepoga“ i „ružnoga“ kako u tradicionalnoj tako i u modernoj i savremenoj estetskoj kulturi i, takođe, u tradicionalnoj, modernoj i savremenoj umetnosti. U do sada istraživanim dimenzijama estetske kulture na našim simpozijumima sporadično je tretirano i pitanje preovlađujućih estetskih i umetničkih vrednosti. No, na osnovu poznavanja značajnih i veoma indikativnih promena u mestu pojedinih estetskih i umetničkih vrednosti i estetičkih, tj. filosofskih kategorija u istoriji Zapada (kategorije „istine“, pre svega), i uz uvid u savremeno stanje prožimanja ali i krize i rasapa estetskih, umetničkih, moralnih, saznajnih i drugih vrednosti, ispostavlja se da je neophodno odgovarajuće sistematsko istraživanje ovih procesa. To istraživanje nije samo teorijski zanimljivo, jer se na osnovu njegovih rezultata, tj. na osnovu saznanja o istorijski i aktualno promenljivome položaju „lepoga“, „ružnoga“ i drugih vrednosti u svetu estetskoga i umetnosti može odgovoriti na pitanja o tipu, biću, vrednostima, dometima i izgledima savremenih estetskih i umetničkih kultura i kultura uopšte (uživalačkih, prosuđivačkih, kritičkih, istraživačkih, stvaralačkih, konformističkih, subverzivnih...). Sve brže, dublje i dramatičnije promene u savremenim društvima, kao i položaj estetičkih i umetničkih „konstanti“ i „varijabli“ u elitnim, masovnim i narodnim kulturama, potkulturama i kontrakulturama, novi talas kulturnih difuzija i akulturacija, mešanje domaćih i migrantskih kultura i vrednosti, iznova pokazuju da estetsko nije „samo“ estetsko i da umetnost nije „samo“ umetnost, već važan indikator, pa i akter, lokalnih, regionalnih i globalnih kretanja, etno-nacionalističkih i globalističkih tendencija u savremenim kulturama i društvima i signal turbulencija u identitetskim konstruktima.